Možda ne znate njegovo ime, ali ste sigurno upoznati sa njegovim radom. Ralf Vils i njegov tim iz kompanije PH Media nabavljaju repromaterijal za veliki broj vodećih umetničkih i modnih časopisa, kao i magazina posvećenih dizajnu u Velikoj Britaniji, od Avaunta preko Wonderlanda (uključujući CR). Razgovarali smo sa njim o izmenjenom svetu časopisa i o tome kako on zamišlja budućnost štampe.

CR: PH Media je manje-više prvi izbor kada se radi o nabavci repromaterijala za štampu luksuznih časopisa, naročito nezavisnih naslova – zašto misliš da je došlo do ove renesanse specijalizovanih, nezavisnih naslova?

RV: Teško mi je da odgovorim na to pitanje, budući da sam ja oduvek padao na kvalitetno dizajnirane časopise. Mislim da svi mi volimo taj opipljivi element štampane novine koji se ne može postići u digitalnom izdanju, jer, koliko je meni poznato, iPad ne može da simulira miris mastila na sveže odštampanom nepremazanom papiru. Čini mi se da je to jedna od najvažnijih promena kod ovog preporoda štampanih medija: izdavači su brzo naučili da čitaoci žele nešto drugačije. To može biti nešto jednostavno, kao na primer jedinstven format, ili različite vrste papira, a mi takođe mešamo i kombinujemo razne metode završne obrade i koristimo Pantone sistem boja za članke i editorijale. Ništa od ovoga nije ni približno izmenilo štampu kao pionirski rad kompanije PH na naslovnicama za časopis Creative Review (kakve nikad ranije nisu viđene) – samo je sada mnogo prisutnije.

CR: Sa kakvim izazovima se danas suočava neko ko pokušava da izdaje nezavisni časopis?

RV: Rekao bih da je to pokušaj da izbalansira finansijsku održivost i nezavisnost časopisa, pritom mu ne dozvoljavajući da postane projekat taštine koji guta novac. Postoji mnoštvo izuzetno talentovanih dizajnera i saradnika, ali oglašivači neće pohrliti da rezervišu reklamu u časopisu koji nema siguran tiraž, osim ako taj časopis ne može da se pohvali imenom koje ljudi povezuju sa uspešnom publikacijom. Sa druge strane, vi se odričete tradicionalnog toka prihoda i nadate se da je vaš proizvod dovoljno jak da opravda visoku cenu.

CR: Od kada smo prešli na digitalnu tehnologiju, način na koji se časopisi pripremaju i štampaju je doživeo velike promene. Šta je to što Vama i Vašem timu oduzima najviše vremena – korekcija boja, retuširanje ili nešto treće?

RV: U suštini, većina procesa tokom organizacije časopisa i dalje zahteva isti skup veština kao nekada, osim što nam digitalna tehnologija omogućava da proširimo ponudu. Primer je profilisanje slika za štampu. Dok smo ranije jednostavno pripremali izdanje za štampu, danas možemo da biramo da li želimo da nanesemo premaz preko mastila ili ne, kao i kako da ga uklopimo sa nekom od bezbrojnih vrsta papira koje naši klijenti koriste.

CR: Kakva je situacija sa fotografijama – da li su prisutni neki određeni trendovi u smislu onoga što klijenti traže da uradite sa slikama?

RV: Nabavka fotografija je verovatno najveći izazov za nas, budući da pravila fotografije izgleda više ne važe. Fotografske tehnike su dinamične i višedimenzionalne; fokus, dubinska oštrina i kontrast više ne važe. Mark Pilai, jedan od izvanredno talentovanih pariskih fotografa sa kojim sarađujemo na časopisu 10 Magazine me je nedavno pozvao i zamolio da ne ispravljamo Moaré šaru na jednoj od fotografija koje nam je poslao za štampu (slika gore). Efekat koji je želeo je postignut tako što je snimio fotografije, prebacio ih na svoj Mac računar, postavio jednu preko druge, a zatim zarotirao jednu od slika kako bi pojačao efekat.

CR: Koji je najsloženiji projekat na kome ste radili u skorije vreme?

RV: Nije bilo tako skoro, ali gej izdanje časopisa Man About Town je predstavljalo veliki izazov. Agencija M/M Paris stalno pomera granice, a ovo izdanje je imalo impresum i naslove ručno ispisane Chilli fontom, pa nam je trebalo mnogo vremena da ih obradimo u procesoru slika. Oni takođe ne mare mnogo za razdvajanje odeljaka, pa se dešavalo da polovina slike bude na premazanom, a druga polovina na nepremazanom papiru, što znači da smo morali da je profilišemo dvaput i pokušamo da izjednačimo dve strane što je približnije moguće.

CR: Šta mislite, kakva je budućnost štampanih časopisa?

RV: Brza digitalna štampa neće skoro u istoriju, to je sigurno, ali mislim da su štampani časopisi danas u relativno dobroj poziciji. Neki od naših modnih magazina imaju jako veliki broj strana, a izgleda da su se i oglašivači vratili štampanim izdanjima. Način na koji konzumiramo informacije će oscilovati, ali dok god postoje talentovani pisci, fotografi, ilustratori i dizajneri, štampani časopisi će ostati privlačan medij putem koga možete da iskažete svoje veštine.

Vest prevedena sa sajta: http://www.creativereview.co.uk/